Kop Radljevo: bager od 35,5 miliona evra, cilj sedam miliona tona uglja godišnje — planovi i otvorena pitanja

Na kopu „Radljevo” u rudarskom basenu Kolubara 15. oktobra 2026. započeo je transport novog bagera sa montažnog placa na radnu poziciju, prema saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike. Elektroprivreda Srbije navodi vrednost bagera od 35,5 miliona evra. Plan je da novi sistem postepeno doprinese većoj proizvodnji uglja, ali najavljeni godišnji kapaciteti još nisu realizovani rezultati.

Šta se tačno dogodilo na kopu?

Ministarka Dubravka Đedović Handanović prisustvovala je početku transporta bagera sa montažnog prostora u Kaleniću na kop „Radljevo”. Ministarstvo je navelo da je istovremeno počela proizvodnja sa kontinuiranog sistema i iznelo plan da se do kraja oktobra dobije oko 100.000 tona uglja. To je cilj za naredni period, a ne podatak o već proizvedenoj količini na dan posete.

Prema Ministarstvu, novi plavi bager biće deo sistema za uklanjanje otkrivke, a u toku su i pripreme drugog odlagača. Jedan novi odlagač već je radio od leta 2026. Ministarstvo očekuje da naredne godine budu operativna dva nova sistema bager–traka–odlagač (BTO).

Koliki kapacitet država očekuje?

Najavljeni projektni nivo iznosi oko sedam miliona tona uglja godišnje i 16–19 miliona kubnih metara otkrivke, kada budu uspostavljeni planirani sistemi. Ugovori, tehnički prijem, efikasnost, geološki uslovi i raspoloživost opreme uticaće na stvarnu proizvodnju.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković naveo je da je vrednost novog bagera 35,5 miliona evra i da treba da doprinese snabdevanju termoelektrana u Obrenovcu domaćim ugljem. Ovo je izjava rukovodstva EPS-a; SRBIJA NEWS nije nezavisno pregledao nabavne ugovore ili finansijske bilanse te investicije.

Radna mesta i organizacija EPS-a

Ministarka je navela da su u RB Kolubara zaposlena 53 nova radnika, dok je planirano zapošljavanje još 50 osoba. Prema njoj, 155 radnika firme „Protent” tokom prethodnog meseca prešlo je u radni odnos u EPS. To su brojke objavljene tokom posete, a ne potvrda broja budućih radnih mesta u periodu od više godina.

Energetska sigurnost i ekološki troškovi

Vlada razvoj kopa predstavlja kao meru za sigurnije domaće snabdevanje ugljem i stabilnost elektroenergetskog sistema. Ipak, veća eksploatacija lignita ima i troškove: emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom sagorevanja, lokalne uticaje na vazduh i vodu, promene zemljišta i pitanja rekultivacije.

Za uravnoteženu ocenu potrebno je pratiti cenu investicije, rad elektrana i alternativne izvore, kao i rezultate javno dostupnog monitoringa zagađenja. Tvrdnja o energetskoj sigurnosti ne uklanja obavezu poštovanja ekoloških propisa.

Koja pitanja ostaju otvorena?

• Da li će cilj od 100.000 tona u oktobru biti ostvaren i potvrđen proizvodnim podacima?
• Kada će drugi odlagač proći tehnički prijem i početi redovan rad?
• Koliki su stvarni troškovi celog projekta, a ne samo vrednost jednog bagera?
• Kakvi su planovi rekultivacije i javnog nadzora nad uticajem na životnu sredinu?
• Kako će se promene u rudarskom sektoru odraziti na lokalna radna mesta i dugoročnu energetsku tranziciju?

Za širi energetski kontekst čitajte naš izveštaj o projektu reverzibilne hidroelektrane Bistrica i tekst o planovima gasne elektrane kod Niša. Ti projekti imaju različitu svrhu, tehnologiju i status realizacije.

Izvor

Vlada Srbije / Ministarstvo rudarstva i energetike, 15. oktobar 2026. Finansijski i projektni podaci preneti su kao izjave zvaničnika. Nije nezavisno potvrđena ostvarena proizvodnja u narednim mesecima.

Fotografija je arhivska ilustracija ruralnog pejzaža Srbije; nije prikaz opreme na kopu Radljevo.