Kako čitati deklaracije hrane u Srbiji: „100% iz Srbije”, biljne masti i poreklo mesa

Ministarstvo poljoprivrede Srbije povodom Svetskog dana hrane 16. oktobra 2026. podsetilo je na pravila koja potrošačima treba da olakšaju prepoznavanje domaćih proizvoda i sastava hrane. Među njima su grafička oznaka „100% iz Srbije”, posebni zahtevi za proizvode sa palminim uljem i drugim biljnim mastima, kao i dodatna pravila za deklarisanje mlečnih proizvoda, mesa i sokova. Ove mere nisu zamena za čitanje deklaracije konkretnog proizvoda.

Šta znači oznaka „100% iz Srbije”?

Ministarstvo je 2026. predstavilo grafičku oznaku kojom se lakše prepoznaju proizvodi domaćeg porekla koji ispunjavaju propisane uslove. Sama oznaka nije nezavisna potvrda nutricionističkog kvaliteta, organskog porekla, odsustva alergena ili zdravstvene koristi. Potrošač i dalje treba da proveri vrstu proizvoda, sastojke, proizvođača, rok trajanja i posebne oznake.

Ne treba mešati opštu promotivnu reč „domaće” sa zakonski definisanim uslovima za upotrebu određene grafičke oznake. Za eventualnu nepravilnu upotrebu bitna su važeća pravila i nadzor nadležnih inspekcija.

Zašto su posebno važni proizvodi sa biljnim mastima?

Ministarstvo navodi da se od 1. avgusta 2025. primenjuje uredba o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti. Potrošačima je važno da razumeju da prisustvo određene masti utiče na sastav proizvoda i njegovo označavanje; sama reč „biljna mast” nije dovoljan osnov za tvrdnju da je hrana štetna ili zabranjena.

Posebno pri poređenju mlečnih i njima sličnih proizvoda proverite zakonski naziv proizvoda, listu sastojaka i podatke o mastima. Ne zaključujte samo na osnovu fotografije pakovanja ili reklamnog slogana.

Mleko, meso i voćni sokovi

Prema saopštenju, tokom 2026. unapređena su pravila o deklarisanju mleka i mlečnih proizvoda i označavanju zemlje porekla mesa i proizvoda od mesa. Ministarstvo je takođe navelo donošenje preciznijih pravila za sastav, proizvodnju i deklarisanje voćnih sokova i pojedinih srodnih proizvoda.

Praktično to znači da kupci mogu porediti etikete, ali je bitno uzeti u obzir kategoriju proizvoda: voćni sok, nektar i voćni napitak nisu automatski isti proizvod, kao što ni različiti proizvodi sa mlečnim sastojcima nemaju nužno isti propisani sastav.

Šta proveriti u prodavnici?

• Tačan naziv proizvoda i listu sastojaka, ne samo najveći natpis na prednjoj strani.
• Informacije o alergenima i uslovima čuvanja.
• Rok upotrebe, poreklo i propisane podatke o proizvođaču ili uvozniku.
• Nutritivnu deklaraciju ako želite da uporedite šećer, so, masti i energiju.
• Da li grafička oznaka domaćeg porekla odgovara kategoriji i uslovima proizvoda.

Ako sumnjate na obmanjujuću deklaraciju ili nebezbednu hranu, dokumentujte proizvod i obratite se nadležnoj tržišnoj, veterinarskoj, fitosanitarnoj ili sanitarnoj inspekciji, prema vrsti robe i nepravilnosti.

Širi kontekst domaće proizvodnje

Ministar Dragan Glamočić istakao je značaj domaćih proizvođača, smanjenja rasipanja hrane i otpornosti poljoprivrede. Za priču o tome kako proizvođači povećavaju vrednost proizvoda pročitajte naš izveštaj o manifestaciji „Plodovi Rađevine” u Krupnju. Više o međunarodnoj poljoprivrednoj saradnji pišemo u tekstu o Veri Škulić i saradnji sa FAO.

Zvanični izvor

Vlada Srbije / Ministarstvo poljoprivrede, 16. oktobar 2026. Članak objašnjava uopštene principe za čitanje deklaracija; konkretna prava i obaveze proizvođača utvrđuju se važećim propisima.

Naslovna fotografija: arhivski ruralni prizor Srbije, nije snimak prodavnice ili konkretnog proizvoda.