Zrenjanin: učenici pet škola uče kako da čuvaju zemljište regenerativnom poljoprivredom

Učenici pet srednjih poljoprivrednih škola u Vojvodini učestvuju u projektu o regenerativnoj poljoprivredi i zaštiti plodnosti zemljišta. Jedna od praktičnih radionica održana je u Zrenjaninu, gde je, prema reportaži RTS-a od 2. novembra, znanja o novim metodama steklo 40 učenika.

Šta učenici rade na terenu

Učenici se upoznaju sa upotrebom instrumenata za procenu zbijenosti zemljišta, planiranjem rada na parceli i stvaranjem prostora pogodnih za oprašivače. U reportaži je prikazan rad sa penetrometrom, instrumentom kojim se procenjuje otpor tla. Rezultati takvog merenja mogu biti korisni pri odlučivanju o obradi, ali ne predstavljaju samostalnu potpunu analizu plodnosti.

Program pod nazivom „Koren budućnosti: Mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine” obuhvata škole u Zrenjaninu, Baču, Vršcu, Futogu i Bačkoj Palanci. Praktični deo uključuje sadnju oaze za oprašivače sa dvanaest vrsta medonosnih sadnica, navodi se u reportaži.

Zašto je zemljište centralno pitanje

Predstavnici udruženja koja učestvuju u projektu upozoravaju da intenzivna obrada i dugoročno opadanje organske materije predstavljaju izazov. Neki učesnici naveli su procene da je u pojedinim područjima udeo organske materije značajno niži nego pre tri decenije. To su tvrdnje sagovornika RTS-a, a ne zamena za detaljan reprezentativni izveštaj o celom regionu.

Regenerativne prakse u poljoprivredi obično se povezuju sa očuvanjem strukture zemljišta, smanjenjem nepotrebnih prohoda mašina, povećanjem organske materije i brigom o biološkoj raznovrsnosti. Koja je praksa prikladna na konkretnoj njivi zavisi od kulture, tla, klimatskih uslova i ekonomike proizvodnje.

Uloga škola i partnera

Profesorima je važna veza između teorije o klimatskim promenama u poljoprivredi i praktične nastave. Projekat se realizuje uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Reportaža ne potvrđuje da su sve aktivnosti postale obavezni deo školskih programa, već da se znanja stiču kroz radionice i projekte.

Za zainteresovane mlade najkorisnije je da pitaju svoje škole o narednim terenskim radionicama i mogućnosti uključivanja. Poljoprivrednicima koji razmišljaju o promenama u proizvodnji preporučuje se savetovanje sa agronomima i praćenje merenja tokom više sezona. Jedna radionica ne može dokazati dugoročan rast prinosa ili uštedu za svako gazdinstvo.

Izvor i datum: Proverljiva objava. Članak pripremljen 3. novembra 2026; datum događaja ili statističkog perioda naveden je u tekstu.