114 godina od Kumanovske bitke: na Zebrnjaku održana komemoracija, istorija i sećanje

Na brdu Zebrnjak kod Kumanova u Severnoj Makedoniji 24. oktobra 2026. obeležena je 114. godišnjica Kumanovske bitke iz Prvog balkanskog rata. Prema saopštenju Vlade Srbije, ceremoniji je prisustvovala ministarka rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, zajedno sa predstavnicima Severne Makedonije, Vojske Srbije, diplomatskog kora i srpske zajednice. Kumanovska bitka trajala je 23. i 24. oktobra 1912. godine.

Gde i zašto je održano obeležavanje?

Komemoracija je održana kod spomen-kosturnice na Zebrnjaku, mesta na kome se čuva sećanje na vojnike poginule u bitkama 1912. godine. Ministarka je istakla značaj sećanja na žrtve ratova i istorijske veze srpskog i makedonskog naroda. U zvaničnom izveštaju navedeni su prisustvo delegacije Vojske Srbije, predstavnika srpske zajednice i makedonskog ministra Ivana Stoiljkovića.

Komemorativni govor je izraz državne politike sećanja. Za potpunije razumevanje događaja potrebno je razlikovati savremene ocene i tumačenja prošlosti od činjenica utvrđenih u istorijskim izvorima.

Šta se dogodilo 23. i 24. oktobra 1912?

Kumanovska bitka vođena je između srpskih i osmanskih snaga u toku Prvog balkanskog rata. Srpska Prva armija, formalno pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, sukobila se sa osmanskom Vardarskom armijom pod komandom Zeki-paše. Posle dvodnevne borbe osmanske snage povukle su se i srpska armija je nastavila napredovanje.

Istoričari se slažu da je bitka bila važna u toku vojne kampanje, ali se razlikuju procene njene dugoročne odlučujuće uloge. Pojedini akademski radovi ističu da su kasnije borbe kod Prilepa i Bitolja takođe bile ključne i da je u javnom sećanju značaj Kumanova tokom vremena dodatno naglašavan.

Šta znamo o spomeniku na Zebrnjaku?

Spomen-kosturnica sagrađena je u međuratnom periodu kao memorijal poginulim vojnicima. U današnjim komemoracijama često se pominje njeno oštećenje i razaranje u vreme Drugog svetskog rata. Za tačan pregled svih faza izgradnje, razaranja, obnove i današnjeg stanja potrebni su podaci nadležnih ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa.

Zebrnjak se nalazi u Severnoj Makedoniji. Posetioci i istraživači koji planiraju odlazak treba da poštuju lokalne propise i provere mogućnost obilaska, pristup memorijalu, stanje puta i eventualne događaje. SRBIJA NEWS ne predstavlja memorijal kao turistički objekat sa garantovanim radnim vremenom.

Zašto je sećanje o ratovima složeno?

Ratovi početkom XX veka bitno su promenili političku mapu Balkana i život stanovništva različitih jezika i identiteta. Različite zajednice ove događaje pamte na različite načine. Nezavisno novinarstvo može izvestiti o državnoj ceremoniji uz poštovanje poginulih, ali bez predstavljanja jednog političkog govora kao konačne istorijske interpretacije.

Na stranici o kulturnom nasleđu juga Srbije već smo pisali o obnovi Vranjskog konaka manastira Prohor Pčinjski. To je zasebna tema, ali pokazuje značaj očuvanja istorijskih mesta i pristupa pouzdanim informacijama.

Šta još treba pratiti?

• Objavljivanje arhivske građe i istraživanja o toku i posledicama bitke.
• Stanje spomen-kosturnice na Zebrnjaku i eventualne konzervatorske potrebe.
• Zvaničan program budućih komemoracija i pristup memorijalu.
• Kako različite istorijske škole u regionu predstavljaju događaje Prvog balkanskog rata.

Izvori

Vlada Srbije, 24. oktobar 2026: komemoracija na Zebrnjaku; Dariusz Wybranowski, akademski rad o Kumanovskoj bici, Balcanica Posnaniensia (2013). Ceremonija i izjave predstavljene su kao zvanični izveštaj; istorijska interpretacija potkrepljena je istraživanjem.

Naslovna slika: arhivska ilustracija Srbije; nije fotografija ceremonije na Zebrnjaku.