Požari na njivama: MUP i Ministarstvo prijavili pad sa oko 500 na 16 dnevno tokom kontrole strnjišta

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je 10. oktobra 2026. da je tokom pojačane kontrole paljenja strnjike i žetvenih ostataka broj evidentiranih požara na poljoprivrednim površinama opao sa približno 500 na 16 dnevno. Ta promena odgovara smanjenju od oko 96,8 odsto, ali predstavlja uporedni podatak koji je iznelo Ministarstvo, a ne dokaz da će taj nivo ostati trajan tokom cele jeseni.

Kako je sprovedena akcija?

Ministarstvo je navelo da su zajedničke mere sa policijom dogovorene na sastanku 1. oktobra. Poljoprivredna inspekcija i MUP potom su pojačali terenske kontrole u cilju sprečavanja paljenja strnjike. U zvaničnom izveštaju govori se o svakodnevnom angažovanju nadležnih službi i postupcima prema licima zatečenim na terenu.

Prema saopštenju, prvog dana akcije inspektori i policija zatekli su šest osoba koje su priznale paljenje žetvenih ostataka, od kojih su četiri privedene. Ministarstvo je najavilo stavljanje njihovih gazdinstava u pasivan status u skladu sa propisima. Kasnije je obavljeno još 860 kontrola parcela i podneto preko 60 inicijativa za pasivni status poljoprivrednih gazdinstava. Inicijativa za postupak nije isto što i pravosnažno izrečena sankcija.

Zašto brojka od 97% zahteva kontekst?

Razlika između 500 i 16 požara predstavlja značajnu promenu, ali objava ne navodi pun metodološki okvir: da li su svi dani upoređivani u jednakim vremenskim uslovima, koliko je bilo paljenja po regionima, koliko je prijava poteklo od građana i da li su podaci prošli nezavisnu proveru. Na broj požara mogu uticati vremenski uslovi, stanje useva, sezonski radovi i intenzitet nadzora.

Zato ovu brojku ne predstavljamo kao ukupan godišnji pad požara u Srbiji niti kao nezavisno potvrđenu dugoročnu promenu. Ona opisuje ono što su nadležni prijavili tokom konkretne akcije početkom oktobra.

Zašto se strnjika ne sme paliti?

Vatra se može brzo proširiti sa parcele na susedne njive, šumske pojaseve, kuće i saobraćajnice. Dim pogoršava vidljivost vozačima i kvalitet vazduha za obližnje stanovnike. Spaljivanje biljnih ostataka može oštetiti živi svet površinskog sloja zemljišta i smanjiti količinu organske materije korisne za plodnost.

Ministarstvo podseća da je paljenje strnjike i žetvenih ostataka zabranjeno i da za odgovorne mogu postojati sankcije, uključujući posledice za status registrovanog gazdinstva. Konkretnu primenu propisa i pravo na žalbu potrebno je proveravati u nadležnom postupku, umesto oslanjanja na opšte poruke u medijima.

Šta poljoprivrednici mogu da urade?

• Ne spaljujte strnjiku, suvu travu i ostale biljne ostatke na otvorenom.
• Raspitajte se kod lokalne poljoprivredne savetodavne službe o obradi i zaoravanju žetvenih ostataka ili drugim dozvoljenim metodama upravljanja njima.
• Prijavite požar nadležnim vatrogasno-spasilačkim službama čim to možete bezbedno da učinite; nemojte samostalno prilaziti nekontrolisanom plamenu.
• Pre poljskih radova proverite upozorenja o suši, jakom vetru i požarnoj opasnosti.
• Za status svog gazdinstva i prava na podsticaje koristite zvanične registre i uputstva nadležnih institucija.

Šta ćemo pratiti?

Za objektivnu procenu potrebni su regionalni podaci o požarima kroz duži period, broj okončanih inspekcijskih postupaka, visina štete i transparentne informacije o prevenciji. Ovo je važno i za zaštitu zdravlja stanovništva i za održivu proizvodnju hrane.

Pročitajte i naš tekst o modernizaciji poljoprivrede u saradnji sa FAO i poljoprivrednoj manifestaciji u Krupnju. Za svaku od tih tema merljivi rezultati važniji su od samih najava.

Izvor i ograničenje podataka

Ministarstvo poljoprivrede / Vlada Srbije, 10. oktobar 2026. Brojevi potiču iz zvaničnog saopštenja; nezavisna serija dnevnih podataka nije priložena.

Naslovna fotografija je arhivska ilustracija ruralne Srbije, a ne snimak požara ili policijske akcije.