Saša Paunović: Naša administracija se bukvalno topi

Print Friendly, PDF & Email

Saša Paunović: Naša administracija se bukvalno topi

PINK METALIK PREHRAMBENA DAVIDOV BOJA

“U Paraćinu bukvalno imamo problem, naša administracija se topi, imamo svega 450 zaposlenih, dok bi po propisanim standardima trebalo da imamo 570.

Kako to izgleda na praktičnom primeru – nedavno nam je u penziju otišao jedini građevinski inspektor i mi sada nemamo građevinskog inspektora da postupa po slučajevima divlje gradnje. Budući da su zakonski uslovi da građevinski inspektor u javnoj upravi ima tri godine radnog iskustva, trebalo je još pre tri godine da zaposlimo mladog inženjera, da stekne iskustvo i obuči se za posao koji će raditi. Po zakonu, građevinski inspektor je službenik javne uprave. Nije bolja situacija ni u javnim preduzećima, sada imamo 57 zaposlenih u Vodovodu i kanalizaciji, ranije ih je bilo skoro duplo više, pri čemu sada imamo sto kilometara duži vodovod i dva puta više priključaka. U Predškolskoj ustanovi Bambi, po zakonu, na broj dece koji imamo u paraćinskim vrtićima trebalo bi da imamo minimum 128 zaposlenih vaspitačica i drugog osoblja, a imamo ih ukupno 95, i još 10 na određeno vreme”. Ove podatke, između ostalog, izneo je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, u petak u Medija centru u Beogradu, predstavljajući rezultate istraživanja “Negativni efekti zabrane zapošljavanja u javnom sektoru”, nazvano i “Kažnjavanje dobrih đaka”.

  • Država bi zaista trebalo da dopusti zapošljavanje u zakonskim okvirima koje je sama odredila. Građanima je potrebno i da imaju efikasnu lokalnu samoupravu, a ne samo da se država diči nekim smanjenjem broja zaposlenih i da time manipuliše u pregovorima sa MMF. Zabrana zapošljavanja na ovako nejasan i konfuzan način dovešće do uništavanja lokalnih javnih službi u najodgovornijim opštinama, kao što je Paraćin, poručio je Paunović. On, je detaljno, sa podacima, ukazao i na to od kad se primenjuje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i na koji način.

  • U Srbiji se i sledeće godine zadržava zabrana zapošljavanja koje pogađa sve lokalne samouprave iako nisu sve u istoj poziciji, neke imaju objektivne probleme, a postoje i razlika u stepenu teškoća sa kojima se suočavaju. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, da podsetim, uvedena je 2009. zbog Svetske ekonomske krize, kada su i smanjeni transferi novca u budžete opština. Te dve mere su u međusobnoj vezi, jer smanjenjem broja zaposlenih nije potreban novac za njihove plate, pa su i transferi smanjeni. Međutim, svih ovih godina dosad se pokazalo da država nije uspela da stvori uređen sistem državne uprave. Apsurdna od samog početka i uvedena da opravda drastično smanjenje lokalnih budžeta 2009. zabrana je postala batina centralne vlasti, od većeg medijskog nego budžetskog značaja, istakao je prvi čovek Paraćina.

  • Iz ugla opština, kao Paraćin, koje ni 2009. nisu imale višak zaposlenih i to po standardima koji će važiti i za 2018. situacija je prilično teška, ukazao je on. “Imamo čitav niz propisa donetih prethodnih godina kojima se uređuje ova oblast, tako je 2015. donete Zakon koji treba da objektivno ustanovi broj radnika u lokalnoj samoupravi u javnom sektoru, odnosno njihov broj na hiljadu stanovnika. Takođe, Vlada Srbije svake godine donosi odluku koliko lokalne samouprave treba da smanje broj zaposlenih. Na primer, ako imate 1200 zaposlenih, a treba da imati 800, vlada će svake godine da smanjuje do tih 800. Ali ako imate opštine koje nemaju taj višak, i imaju manje radnika ispod propisanih standarda, one nemaju pravo da zapošljavaju radnike, već za to moraju da se obrate Vladi za dozvolu. Pokušali smo da saznamo po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja koliko je tih opština, ali neuspešno, naveo je Paunović.

  • Na primeru Paraćina to izgleda ovako, prema standardima, koji se određuju prema broju stanovnika, mogao bi da ima 570 zaposlenih. Reč je o kriterijumima koji se utvrđuju na osnovu veličine opštine i potreba rada lokalne samouprave, tako da je taj broj 18 na hiljadu stanovnika u Beogradu, za male opštine kao što je recimo Ćićevac, to je 9,5 zaposlenih, a za opštinu veličine Paraćina od 50.000 stanovnika, to je 11,5 zaposlenih, ukazao je on.

I na toj rang listi prema kriterijumima Vlade iz 2015. kao i prema kriterijuma iz 2017. mi imamo manje zaposlenih. U prvom slučaju reč je 11, 5 zaposlenih na hiljadu stanovnika, a u drugom 9,22. Konkretno, prema odluci Vlade mi imamo 450 zaposlenog, a po našoj 438, a u odnosu na broj stanovnika to je 8,31 na hiljadu stanovnika, dakle znatno manje od propisanih kriterijumima. Primera radi, Jagodina ima 16,82 zaposlena, Vršac 17,8. Ali, to što imamo manje zaposlenih, ne znači da možemo da primimo nove ljude i da rešavamo probleme. Jer, za svakog novozaposlenog moramo da se obratimo Vladi, odnosno ništa ne možemo da uradimo bez saglasnosti vlade, istakao je predsednik opštine Paraćin.

  • I kako to izgleda u praksi, zapitao se on. Treba da podnesmo dva zahteva, jedno Ministarstvu lokalne samouprave koje prosleđuje zahtev Komisiji Vlade koja treba da odobri broj novozaposlenih, a drugi Ministarstvu finansija zbog planiranja budžeta, odnosno da se plate novozaposlenih uvrste u masu plata. Inače, opština Paraćin je odlukom Vlade iz 2017. svrstana u grupu opština koje imaju čak i četvorostruko manje stanovnika od Paraćina, kao što je recimo Mali Iđoš, sa 12.000 stanovnika, naveo je Paunović.

  • U našem slučaju,i kada smo sami imali dovoljnu masu plata zbog odlaska radnika u penziju, nismo dobili saglasnost da zaposlimo nove ljude. Dosad smo podneli čak 347 zahteva, i dosad smo dobili tri saglasnosti za 9 radnika na neodređeno vreme i tri za kratkoročno angažovanje na određeno, prevashodno vaspitačica za Predškolsku ustanovu Bambi, istakao je predsednik opštine Paraćin.

Davidov kalupi Jagodina 0604850848

Zavera ćutanja
– Nama se čini da postoji zavera ćutanja, odnosno da je mehanizam ćutanja glavni način na koji nam se obraća administracija iz Beograda, budući da ne možemo da se žalimo recimo Upravnom sudu. Žalili smo se Ministarstvu finansija, a i probali da saznamo podatke koliko je saglasnosti dato u drugim opštinama i gradovima. Podneli smo zahteve Vladi, odnosno Komisiji koja daje saglasnost o novozaposlenima, Ministarstvu finansija i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Iz Ministarstva finansija su nam prvo odgovorili da to nije njihova nadležnost, a jutros smo dobili odgovor, nakon što smo se u međuvremenu žalili Povereniku za informacije od javnog značaja. U odgovoru su nam dati sami delimični podaci, a to su da Ministarstvo finansija godišnje odobri ukupno oko 700 novozaposlenja godišnje, u ove dve godine to bi ukupno trebalo da bude 1400 u svim gradovima i opštinama, ali ne znamo u kojim, naveo je Saša Paunović.

Preneto sa sajta:

 

Related posts