Goran Bujić: Zakon vrši nasilje nad porodicom

Print Friendly, PDF & Email

Goran Bujić: Zakon vrši nasilje nad porodicom

“PRAVDA ZA TATE – I TATA JE RODITELj”

Goran Bujić-“Pravda za tate -i tata je roditelj”.

Prvog juna stupio je na snagu famozni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Kao i svi drugi zakoni, ni ovaj ne ulazi u srž problema i ne pronalazi uzroke nasilja. U javnosti je napravljena takva slika da se poziva na linč muskaraca, muževa, očeva … Verujem da će primena ovog zakona dovesti do još većeg nasilja. Zato sto verujem da će žene zloupotrebljavati zakon i podnositi lažne prijave što će kod prijavljenog stvarati još veći bes i želju za osvetom.

JAGODINSKI OGLASI

Bračne nesuglasice će biti prijavljivane kao nasilje, muskarci će biti hapšeni i privođeni, zatvarani a nakon puštanja će se vraćati kući besni i ogorceni zbog prijave i svega kroz sta su prošli u policiji. Nije teško zaljkučiti šta će se posle dešavati. To i jeste cilj onih koji su pisali ovaj zakon. Država i zakon ne mogu zaštiti podnosioca prijave 24 sata dnevno. Zbog toga je ovaj zakon loš i pogrešan. Jer nimalo ne doprinosi mirnom rešavanju sporova.

Naravno da istinski nasilnici postoje i svakako ih treba kažnjavati, ali se plašim da će ovaj zakon u velikoj meri biti zloupotrebljen.

Sve počinje 2005. godine kada je uveden na potpuno ideološki način novi pravni institut „nasilje u porodici“. Izmenjen je krivični, a zatim i porodični zakon kako bi se na velika vrata, suprotno mišljenjima ozbiljnih pravnika, uveo novi institut. U vreme komunizma postojao je sasvim dobar pravni okvir za suzbijanje takvih pojava, naš Porodični zakon jedan je od najboljih zakona, te nije ni bilo potrebe menjati ga.

Davidov kalupi Jagodina -metalik prehrambene boje

Posle uvođenja ovog instituta, sa sve promenama krivičnog zakonika, stanje je kažu toliko loše da, pogađate, mora da se donese novi, poseban zakon, što je i učinjeno . Logika bi tražila da preispitamo da li možda sam institut i sistem koji je uveo sigurne kuće, uz maksimalno podsticanje uvlačenja države i državnih institucija u porodične odnose, nisu pogrešni. Da li se možda uzroci sve raširenijeg pojedinačnog i kolektivnog nasilja ne nalaze u ,,Parovima“, ekonomskoj propasti porodica, poremećenom sistemu vrednosti koje upravo ovakvi zakonski okviri nude.

Nasilje nigde, pa ni u porodici nikada nije bilo dozvoljeno ni pre ovog zakona. Zakon je nepotreban. Zakon je uvek štito psihički i fizički integritet svake osobe. Zakon je produkt radikalno feminističkog lobija i nema za cilj da spreči bilo kakvo nasilje. Ima za cilj da ženama pruži još jedno pravno oruđe za uništavanje muškaraca. Cilj zakona je raspirivanje netrpeljivosti među polovima.

Davidov kalupi Jagodina – logo kocka

Stvari će se dodatno pogoršati nakon prvog juna, jer se nažalost o ovom zakonu nije vodila debata, nego se manipulativno nameće i stvara atmosfera moralne panike u kojoj niko ne sme da kaže reč protiv kontroverznih i opasnih rešenja, a da ne bude proglašen monstrumom koji se zalaže za odbranu nasilja. Pogledajmo međutim sledeće.

Član 3 uvodi dva nova oblika porodičnog nasilja, izuzetno problematična za precizno definisanje i veoma podložna manipulacijama i zloupotrebama: jedno je proganjanje, a drugo je seksualno nasilje.

Jagodina news-postani dopisnik

Ako žena provede noć sa muškarcem ako se sledećeg dana pokaje zbog toga, može da ode u policiju i da ga prijavi za silovanje. Teret dokaza da silovanja nije bilo uvek bi bio na muškarcu.

Ukoliko ženama udeljujete komplimente protiv njihove volje, pričate masne viceve, ili im se napadno udvarate, rizikujete zatvorsku kaznu, jer tako propisuju dva nova krivična dela: proganjanje i polno uzmeniravanje, koji od 1. juna stpaju na snagu.

Polno uznemiravanje (član 182a) predstavlja svako dobacivanje, „slobodnije“ ponašanje, pa čak i laskanje ukoliko je protiv volje žene, a za to delo propisana je novčana kazna ili zatvor do šest meseci.

Proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika) podrazumeva slanje poruka, zivkanje telefonom, praćenje ili sačekivanje ispred kuće ženske osobe, a onaj ko to radi rizikuje tri godine robije. Dakle ako muškarac, otac deteta, pozove bivšu suprugu da bi razgovarao sa detetom, ili šalje sms poruke vezano za dete, rizikuje da bude prijavljen za uznemiravanje i proganjanje.

Ako razveden muškarac, otac deteta prati dete na raznim sportskim, ili drugim takmičenjima, školskim priredbama, podržavajući svoje dete, rizikuje da bude prijavljen za uznemiravanje i proganjanje.

Wolveshill.

U poslednjim verzijama pominje se uvođenje još jedne apsolutno nepravne kategorije kao što je „ekonomsko nasilje“: ono će se odrediti kao oblik psihičkog nasilja koje predstavlja uskraćivanje i kontrolisanje pristupa novcu, odnosno nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima. Izvinite, šta ova budalaština znači? Na koga se ovo odnosi? Da li to predlagač propisuje kako članovi porodice da dele svoja primanja? Hoće li i deca imati pravo da odlučuju o raspodeli porodičnih sredstava, a ako im to roditelji ne daju, da ih i za to prijave kao porodične nasilnike?

Predlog zakona određuje da se „potencijalni nasilnik“ (svako koga prijave i osumnjiče za nameru da bude nasilnik, što po ovom predlogu postaje veoma široka kategorija) privede u policiju, gde se može držati do osam časova.

Član 15 propisuje dve hitne mere koje državni organi moraju odmah da primene u skladu sa svojom procenom: udaljenje iz stana i zabrana prilaska. Zakon inače predviđa ogromna diskreciona prava koja se daju policijskom službeniku i centrima za socijalni rad. Ključna je njihova lična arbitrarna procena, a kako će oni delovati, jasno je iz dosadašnjeg rada centara za socijalni rad i policije, koji nikada ne reaguju na nasilje kada je muškarac žrtva nasilja. Pošto zakon ni na koji način ne štiti muškarca od lažnih optužbi niti predviđa bilo kakvu sankciju za lažno prijavljivanje (štaviše, definiše obavezu da se prijavi sumnja na nasilje jer inače rizikujete visoku novčanu kaznu), žena koja želi da izbaci muškarca iz stana samo treba da ga prijavi za nasilje. On se tako na silu, suprotno ustavnom pravu na raspolaganje privatnom imovinom, isteruje iz svog stana na 48 sati, plus 30 dana, a možda i duže. Takođe, ako je žena ne zaposlena, slobodno može prijaviti supruga za nasilje (sa kojim već nem neke odnose u braku, ili joj isti dosadio), ode u sigurnu kuću koja će joj pored pravne pomoći, obezbediti posao u skladu sa njenim obrazovanjem i radnim iskustvom. Jednim potezom dve muve! Nikad lakše do posla, dobijete stan, i otarasite se muža koji vam je i onako već dosadio. Ova protivustavna sankcija biće predmet mnogobrojnih zloupotreba.

Tu je nadalje monstruozni član 17, gde sud donosi odluku o produženju hitne mere na predlog javnog tužioca, bez ročišta. Žalba je dozvoljena u roku od tri dana, ali žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Predložio bih svim muškarcima da se ne stide, da se ni oni ne ustručavaju da prijave nasilje koje trpe. Poznato je da fizickom nasilju koje vrše muskarci u ogromnoj većini slučajeva predhodi nasilje koje trpe od suprotne strane, od strane žena. Nasilje nije samo fizičko. Muškarci trpe psihičko , emocionalno, materijalno, ekonomsko pa i seksualno nasilje. Provokacije, maltretiranja, izazivanja koje muškarci trpe, okidač su za fizicko nasilje koje kasnije izvrše. To je istina, o tome se mora govoriti, to se mora prijaviti, a to je ono sto svi skrivaju i prećutkuju.

Prema tome, muškarci , budite prvi koji će prijaviti nasilje ako ste žrtve od strane svojih supruga, partnerki… Prijavite svaki slučaj kada vas žena maltretira, verbalno napada, fizički napada… Sve je to nasilje koje se vrši nad vama. Nemojte se stideti. Bolje je nazvati policiju, ili otići u policiju i prijaviti ženu nego doći u situaciju da vas policija hapsi.

Mediji o porodičnom nasilju lažno izveštavaju.Kako o nasilju tako i o Zakonu. Zakon važi za sve te se uzročno posledično širi panika putem medija i to rodnozasnovano jer su gotovo svi do jednog naslova u medijima usmereni na muškarca nasilnika, dok je opšte poznato da nasilnik, kao ni žrtva nemaju jasna obeležja kojima bi mogli biti prepoznati. Iznošenjem tačnih statistickih podaga, moglo bi doći do sasvim suprotnih rezultata koji bi realno mogli uticati na smanjene nasilja u porodici, za razliku od lažnog predstavljanja statističkih podataka koji su ciljano usmereni. Novi zakon predviđa i udaljavanje nasilnice iz kuce, sto bi u realnim zivotnim okolnostima moglo sprečiti tragične ishode.

Lažno prijavljivanje jeste krivično delo, regulisano članom 334. Krivičnog zakonika Republike Srbije, ali nadležni organi, kao i do sad neće sankcionisati one koji lažno prijavljuju nasilje u porodici. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koje posedujemo, u 2013 godini imali smo 8.627 lažnih prijava nasilja u porodici. Tužilaštvo i policija nisu pokretali krivično gonjenje, po službenoj dužnosti protiv odgovornih. Lažnim prijavama, 8627 žena, drskim, bezobraznim i zlonamernim ponašanjem, izvršilo je nasilje u porodici prema svojim članovima porodice. Psihičko i emocionalno zlostavljanje, proganjanje preko institucija.

Zakon samo prividno ima svrhu da štiti porodicu. Njegov stvarni cilj je upravo da uništi porodicu.

Suštinski cilj „Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ” – koji je stupio na snagu 1. juna – jeste taj da udalji polove. Njegov istinski cilj je da obeshrabri nastanak veza i brakova. „Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ” je nasilje nad porodicom.

Bujić Goran, ispred novosadske grupe građana „PRAVDA ZA TATE – I TATA JE RODITELj“.

Preneto sa sajta:

Related posts