Danas je Veliki petak-dan kada se farbaju jaja za Uskrs.

Print Friendly, PDF & Email

Danas je Veliki petak-dan kada se farbaju jaja za Uskrs.

Ne zaboravite da prvo jaje ofarbate u crveno i sačuvate do sledećeg Velikog petka .

Davidov Kalupi-10 popusta do Uskrsa

Danas je Veliki petak, dan kada se prema hrišćanskim običajima farbaju jaja. Prvo jaje se farba u crveno.U nekim krajevima, prvo ofarbano jaje se čuva u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se takođe svi ukućani umiju tom vodom. Kasnije se to jaje nosi obično u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.

U nekim krajevima u Srbiji, se to jaje čuva sve dok se ne išara novo sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.
Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao.

POP VOLLEY JAGODINSKI ODBOJKAŠKI KLUB

Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu hrišćanske tradicije.

Kako obojiti uskršnja jaja na prirodan način

Farbanje uskršnjih jaja je ritual u kojem uživa cela porodica, posebno najmlađi članovi. Umesto veštačkih boja koje su vrlo toksične, zašto ne biste koristili prirodne poput naših baka?

I one izgledaju vrlo atraktivno, a lako dobijaju željenu nijansu samo uz pomoć voća, povrća ili cveća.

Evo nekoliko saveta kako obojiti jaja na prirodan način:

Crvena

Jaja skuvajte u vodi u koju ste dodali koren cvekle ili crvenog radiča, a možete i da ih skuvate sa ljuskama crvenog luka.

Farbanje jaja sa ljuskama luka

U zagrejane četiri šoljice vode dodajte cveklu isečenu na komade i dve kašike sirćeta. Crvena jaja ćete dobiti i ako ih kuvate u soku od višanja, a jarkocrvenu – kuvajući ih u soku od malina.

Prirodne boje

Ljubičasta-plava

Želite li jaja boje lavande, onda pomešajte šoljicu soka od grejpa i kašiku sirćeta. Plava jaja dobićete na sledeći način: iseckajte glavicu crvenog kupusa srednje veličine, prelijte litrom vode, prokuvajte, izvadite kupus, pa dodajte jaja.

Za ljubičastu, prvo skuvajte veoma jak čaj od borovnice, pa u njemu kuvajte jaja 15 minuta na tihoj vatri

Jaja farbana prirodnim bojama

Zelena

Kuvajte jaja zajedno sa listovima spanaća ili koprive, koji ih u zavisnosti od pigmenta boje u nijansu trave

Prirodno farbanje jaja koprivom

Žuta

Za lepu žutu boju potrebne su vam ljuske oraha koje je potrebno kuvati petnaestak minuta pre nego što ubacite jaja. Ukoliko želite intenzivniju boju, dodajte kore pomorandže.

Ili, isprobajte ovo: u pola litre vode stavite nekoliko kašika karija ili kurkume, kuvajte 30 minuta, ohladite, procedite, pa u ohlađenu vodu potopite tek skuvana jaja da odstoje jedan sat

rirodno farbanje jaja kurkumom

Braon

Svetlobraon jaja dobićete ako pomešate šoljicu jake kafe sa kašikom sirćeta.

Prirodno farbanje jaja kafom

A tamnobraon kuvajući ih u crnom čaju.


Farbanje jaja u starih Slovena

Бојење и украшавање јаја данас је везано за хришћанство и празник Ускрс али порекло овог обичаја је много старије. У претхришћанском време, период бојења јаја био је повезан са почетком пролећа и данима око равнодневнице. Не може се сигурношћу рећи када се први пут почело са украшавањем јаја из простог разлога што љуска јајета није могла остати очувана дуг временски период.
Убоди на љусци јајета пронађени су приликом археолошких ископавања у Египту али ова јаја имала су много дебљу љуску, а одсуство влаге допринело је да дуже опстану.
Антички Персијанци бојили су јаја за њихов празник који се празновао у време пролећне равнодневнице. Овај празник постоји најмање 2.500 година. Кипови у Персепољу приказују људе који су носили обојена јаја краљу.
То су само неки од многобројних доказа о украшавању јаја много пре настанка хришћанства. Ипак, нас више занима европски простор и територије које данас заузимају словенски народи.
Ископавања у данашњој Украјини и многим другим деловима Европе открила су нам у гробовима (највише из бронзаног доба) обредна јаја која су била сахрањивана заједно са покојницима. Јаје је представљало симбол живота и новог рађања.

Један од старих обредних обичаја је и бојење јаја. Бојење јаја је био општесловенски народни обичај, а називи за обојена јаја су веома слични код свих Словена и долазе од варијација речи „писати“ (писанка, писаница, писано јајце, јејка писаћ итд.). Словенска земља где је народна традиција бојења јаја остала сачувана готово непромењена, од давних времена па до данас, је Украјина. На територији коју данас заузимају Украјина, Румунија и Молдавија у доба неолита простирала се Трипољска култура (око 5500. до 2750. год. п.н.е.). У ископавањима у месту Лука Врубливетска (околина Кијева) нађено је украшено керамичко јаје из периода Трипољске културе. Ово јаје данас се налази у Народном музеју у Лавову. Постојање украшених керамичких јаја сведочи нам о раширеном обичају поштовања јајета као магичног и обредног предмета. Исто тако можемо закључити да нису само бојена и украшавана јаја од вештачких материјала него и права. Занимљиво је да шаре које се налазе на јајету из доба неолита потпуно одговарају шарама украјинских „писанки“ – јаја традиционално бојених и шараних у време Ускрса. Уопште, мотиви нађени на разним предметима из времена Трипољске културе потпуно се слажу са мотивима на украјинским ускршњим јајима. То нам сведочи о континуитету фарбања јаја дугом више хиљада година. Ако упоредимо неолитско (трипољско) јаје и украјинско „писанка“ са једним од мотива српског „ускршњег“ јајета видећемо велику сличност и постаће нам јасније да овај обичај на нашим просторима има дубоке корене и да је много старији и од самог хришћанства. Хришћанство је преузело „паганску“ симболику јајета и повезало га са Ускрсом релативно касно – ускршња бојена јаја помињу се тек у 12. веку, а у Србији још касније – у 16. Пре тога нису била део ускршњих празника већ један од битнијих чиналаца народних обреда слављења почетка пролећа.

Упоредне мотиве трипољске културе и украјинских „писанки“ можете погледати овде:
http://www.pysanky.info/History/Ancient.html

Мотиви традиционалног српског јајета преузети су из књиге „Српски митолошки речник“, Нолит, 1970.

Related posts