Globalna alternativa: Ubuntu

Print Friendly, PDF & Email

Ubuntu „globalni poredak“

Svet bez novca i zatvora

Ubuntu

Pokušaćemo da Vam predstavimo globalni sistem Ubuntu kojeg je zamislio južnoafrički autor Michael Tellinger. „Ubuntu“ označava drevnu afričku filozofiju o deljenju, zajednici i prosperitetu, a savremeni izraz koji dobro opisuje bit pojma bio bi „kontribucionizam“. Telinger je svoju mentalnu avanturu počeo pitanjem: šta bi se dogodilo uklanjanjem novca iz sistema kojeg često pogrešno poistovećujemo s ljudskim društvom? Kako bi on funkcionisao? Zaključio je sledeće: čim se više novac iz sistema uklanja, tim sve postaje lakše i jednostaU prošlom broju počeli smo sa predstavljanjem sistema Ubuntu kojeg je zamislio južnoafrički autor Michael Tellinger. „Ubuntu“ označava drevnu afričku filozofiju o deljenju, zajednici i prosperitetu, a savremeni izraz koji dobro opisuje bit pojma bio bi „kontribucionizam“. Telinger je svoju mentalnu avanturu počeo pitanjem: šta bi se dogodilo uklanjanjem novca iz sistema kojeg često pogrešno poistovećujemo s ljudskim društvom? Kako bi on funkcionisao? Zaključio je sledeće: čim se više novac iz sistema uklanja, tim sve postaje lakše i jednostavnije, od preživljavanja do protoka ideja.

globalna-alternativa-ubuntu-svet-bez-novca-i-zatvora

Pokret Ubuntu zamišljen je da bude strukturiran iz zajednice koja stvara veliki broj projekata na korist ljudi u tim zajednicama. Kompetitivnost smatra nečim najgorim što je ikad nametnuto čovečanstvu, a nasuprot ideji takmičenja, u pokretu Ubuntu ideja je sarađivati i raditi zajedno na korist svih, odnosno doprinositi. Prvi korak u sprovođenju te ideje u delo bilo bi identifikovanje različitih projekata za zajednicu, a svaki pojedini projekat održavao bi i provodio majstor-trgovac. Jedan od nezaobilaznih i važnih koraka bio bi postavljanje vlastite snabdevanja strujom, čime bi struja postala besplatna i neograničena za sve. Ona bi pružala energiju za sve projekte zajednice, a bila bi besplatna za sve koji žive u tom gradu, pod jednim uslovom: ako posvete tri sata nedeljno radu na jednom od projekata zajednice. Tellinger smatra da je tri sata nedeljno po osobi dovoljno kako bi se stvorila zajednica obilja. Na primer, u gradu u kojem živi pet tisuća odraslih ljudi iu kojem svako od njih nedeljno posveti tri sata besplatnog rada na projektima zajednice, to je petnaest tisuća sati na nedelju koji bi svaki grad pretvorio u snažnu radnu snagu sa kojom se ne može takmičiti nijedna korporacija . Telinger smatra da bi to trebalo početi menjati percepciju uloge novca u ljudskom umu i da će to biti brzi korak u prelazu od sadašnjeg kompetitivnog sistema novca do sistema kontribucionizma zvanog Ubuntu.

najbolja-kazna-na-svetu…

Svi za jednoga, jedan za sve

Ključno je što ovakvo postavljanje stvari može biti vrlo jednostavni prelazni korak jer svako može posvetiti tri sata nedeljno bez davanja otkaza na poslu ili nekih velikih odricanja. Petnaest hiljada sati nedeljno (na primeru grada od pet hiljada ljudi) vrlo brzo bi počelo, za one koji učestvuju u projektima zajednice, stvarati besplatan hleb, mleko, struju, nameštaj, odeću. U slučaju da dođe do zarade dodatnog novca od projekata zajednice i trgovine s ljudima ili kompanijama van tog grada, novac bi se u istim iznosima razdeli ljudima u tom gradu. Ideja je da se ljudi zbog takvog iskustva zapitaju trebaju li i dalje raditi neki posao koji ih možda ne zadovoljava ili puno traži od njih, ako ustanove da više novca dobijaju od projekata zajednice ili da zajednički rad zadovoljava većinu osnovnih potreba. Tako se, smatra Telinger, može postepeno, ali vrlo brzo, preći iz kapitalizma u kontribucionizam te se početi posve rješavati novca.

Ideja Ubunta jest i to da svaka zajednica donosi zakone i pravila za sebe te da se tako postepeno razgradi vlast i decentralizira je se kako bi ljudi sami upravljali sobom i svojim zajednicama, pomalo nalik starim gradovima-državama. No, ne radi se o društvu bezakonja gde bilo ko može doneti bilo koji zakon, jer je očigledno da je za društvo potrebna neka struktura i smernice, a one bi se našle u prirodi i kroz načela svete geometrije. U praksi bi to značilo da bi struktura vodstva i predloga onoga što zajednica treba činiti bila u domenu veća staraca kakvo su imali svi drevni narodi, što ne znači da čovek mora biti star da bi bio u tom vijeću, već mu ljudi moraju verovati i poštovati ga zbog njegovih osobina. Iz principa svete geometrije Telinger je izveo da bi se to vijeće staraca trebalo sastojati od 13 ljudi, dvanaestorici okupljenih oko 1, baš kao 12 apostola oko Hrista.

Izbori za veće staraca

Zadatak vijeća bio bi vođenje i savetovanje ljudi te briga za interese zajednice, a imenovanje u veće staraca trebalo bi se zbivati kroz sistem otvorenog glasanja. U praksi bi to značilo da bi svako predložio nekoga za veće staraca. Ideja jeste da, ako svi znaju da je predloženi osoba nepoštena ili neprikladnog karaktera, upitaće predlagača zašto ga je predložio jer će postojati sumnja u skrivene motive što bi trebao biti vrlo jednostavan način kako kontrolisati koga postaviti u veće staraca kojem ljudi iz njihove zajednice moraju verovati i ceniti ih.

Telinger se pozabavio i obrazovnim aspektom Ubuntua koji je, naposletku, temelj budućeg društva. Obrazovanje se, smatra, danas provodi na način koji nema nikakve veze sa poučavanjem dece i odraslih ikakvim veštinama za život i bilo kakvom načinu preživljavanja.

Telingerovim rečima: „Obrazovni sistem kakav danas imamo vrlo su lukavo i zlonamerno sastavile porodice bankara. Posebno porodice Rokfeler i Karnegi, oni stoje iza današnjeg obrazovnog sistema. Oni su to isplanirali pre još dvesta godina i doneli nam kao novi obrazovni sistem. Danas je to postao sistem za indoktrinaciju, pranje mozga i porobljavanje koji oduzima decu od njihovih roditelja na 12 godina njihovog života te im glave napuni lažima, indoktrinacijom te ih programira da se boje autoriteta, da automatski poštuju autoritet i slušaju ga bez ikakvog propitkivanja. Dakle, on pretvara našu decu u buduću poslušnu radnu snagu. To je sve. U školi učimo sve te predmete koji nemaju veze sa veštinama za život ili preživljavanja, ali kad završimo školu dobijemo potvrdu, komad papira koji zapravo ničemu ne služi, ali sada mislimo da možemo ići tražiti posao jer imamo tu potvrdu. A što je posao? Posao je sistem ropstva. Posao je jednako ropstvo. Svaki put kad političar kaže: ‘Otvorićemo milion novih radnih mesta’, govori nam da će stvoriti milion novih robova. Naime, kad vas na radno mesto prime kao roba, kad vas ta korporacija više ne bude trebala, odbaciće vas. Korporacija će nastaviti postojati, ali ljudi i dalje umiru jer su ih odbacili i izbacili iz korporacije. Zato je korporativna struktura tako opasna za čovečanstvo, opasna je za živa ljudska bića jer je sistem korporativne strukture nečovječan. Njega nije stvorio čovek. Zato ga moramo napustiti. Prestanimo se takmičiti i počnimo sarađivati. “

Potpuno novi sistem školovanja

Novi sistem školovanja u zajednicama Ubuntua imao bi za cilj jednostavno i elegantno decu od najranijeg uzrasta poučavati veštinama potrebnim za preživljavanje, stvaranje, izumljivanje ili što god već izvire iz sposobnosti čoveka da stvara i doprinese društvu. Na svakom području postojali bi majstori ili stručnjaci u svom specifičnom polju, od stolarstva do hemije ili astronomije, koji će postati učiteljima. To znači da od najranijeg uzrasta više neće biti učionica i učenja iz udžbenika, a do navršene šesnaeste godine ta bi deca znala kako izgraditi most, proizvesti struju, peći hleb, proizvoditi sir ili pak raditi sa drvetom i metalom ili imati znanje o zvezdama i planetama .

Kontribucionistički sistem Ubuntua nije zamišljen kao razvoj autističnih samoodrživih zajednica, već kao stvaranje zajednica obilja koje bi, stvarajući puno više od onoga što im je potrebno, delili proizvedeno sa svim susednim zajednicama. U početku bi se to prodavalo čime bi se zarađivalo za nove zajedničke projekte i nove sisteme koji stvaraju komponente za zajedničke projekte, ali cilj je da postane nezavisan o novcu i interesima van šire zajednice Ubuntua. Moglo bi se reći, cilj je stvaranje alternativnog sistema unutar ili bolje reći – mimo postojećeg sistema, stvaranjem najmanje tri puta više nego što je potrebno, kako bi se jedna trećina upotrebila za sebe, a druge dve trećine za prodaju izvanjskim zajednicama.

Ljudi će bežati iz korporacija, iz megapolisa

Telinger smatra da će tako sistem kontribucionizma uništavati kapitalizam gde god da ga zatekne jer se on neće moći takmičiti sa njim, a ljudi će hteti prihvatiti sistem kontribucionizma ako vide da zauzvrat za svoj doprinos od nekoliko sati dobijaju besplatnu struju, hranu itd. Zato kontribucionizam nikomu neće trebati nametati, već da će se proširiti automatski i prirodno, vrlo brzo nakon što se postavi prvi model u praksi.

Nakon toga bi taj sistem uticao na velike gradove, u kojima ljudi, u potrazi za boljim životom i poslom, žive stiješnjeni poput sardina u konzervi i zapravo se nađu u klopci, u sistemu iz kojega ne mogu da pobegne. Većina ljudi u gradu ne živi tamo po izboru, već jer im je neko ponudio posao ili su mislili da će dobiti posao, ili rade na puno lošijem radnom mestu nego što su se nadali, ali ga na mogu samo tako napustiti i preseliti se u manji grad jer u malom gradu za njih nema posla. Što se tiče tih preko pedeset posto ljudi koji danas već žive u velegradovima, a posećuju manje gradove, Telinger kaže: „Počet se događati da će ljudi iz velegradova dolaziti u male gradove i videti kako tamošnji ljudi imaju sve što im treba. I oni, kad budu išli onamo, samo će trebati raditi tri sata i odjednom će imati pristup svemu što im treba u toj zajednici. U jednom trenutku će pomisliti: ‘Zašto se vraćam u velegrad? Zašto se vraćam poslu, da radim poput roba? Kad ovde dođem na produženi vikend sve mi je dostupno i besplatno, a samo radim tri sata nedeljno. Još sam i stekao nove veštine. „Možda će se, smatra, ljudi u gradovima organizovati u predgrađima, u manjim delovima grada i početi raditi kao malene zajednice i maleni gradovi koji sačinjavaju predgrađa velikih gradova te će primenjivati istu filozofiju.

Narodna banka Ubuntua – novac bez poreza i kamata

No, dok je novac još oko nas, na nacionalnom nivou, ako se uspe utemeljiti narodna banka Ubuntua koja izdaje novac bez poreza i kamata, taj bi se novac upotrebio za utemeljenje javnih fabrika i zajedničkih projekata u svakom gradiću, gradu ili selu. Ta banka ne bi davala novac za kupovinu kuća i stanova nego za infrastrukturu, bez obzira da li je reč o pekari ili muzičkoj školi, u svrhu stvaranja obilja.

U Telingeru nema sumnje da će Ubuntu-zajednice stvarati viškove, ali neće uvek moći prodati sve što se uzgoji, izradi ili proizvede. Viškovi bi se stavljali u skladišta Ubuntua, neku vrst samoposluga u kojima će ih se moći kupovati puno jeftinije nego u bilo kojem drugom supermarketu jer će ta roba tamo stizati praktički besplatno, jer će biti i stvorena besplatno. Usto, svako će dobiti elektronsku karticu kao član zajednice Ubuntu koja će mu omogućiti da uđe u to skladište i uzme što god mu pripada prema planu, a Tellinger je optimističan u vezi toga da će uvek biti previše robe.

Time bi se stvorila alternativa, novi dobavni lanac hrane, tehnologije, nameštaja, odeće ili bilo čega što će se izrađivati u zajedničkim projektima, daleko od sadašnje korporativne strukture i korporativne kontrole koja to drži podalje od ljudi. Osim što će ljudi moći vrlo jeftino i lako doći do svega toga, time bi se stvorio i novi alternativni monetarni sistem: „Ta kartica koju imate postaje nova valuta koju ne može uništiti bankarsko carstvo Rotšilda. Ne mogu vam zatvoriti bankovni račun, ne mogu vas sprečiti da dobijate hranu, odeću ili tehnologiju, zato što je sve to u našim skladištima Ubuntua, mi smo to proizveli, niko nam to ne može oduzeti „. S tom skraćenicom moglo bi se putovati u druge zemlje i javiti se u tamošnji biro Ubuntua, staviti se na raspologanje za rad od nekoliko sati i imati na raspolaganju pristup skladištu Ubuntua za celu nedelju.

Za sada, jedini pravi primeri filozofije Ubuntua nalaze se u drevnoj prošlosti kad su ljudi živeli u zajednicama. Nisu imali novac ni zatvore. Tek kad su evropski doseljenici ili konkvistadori došli u te krajeve pre petsto godina, a potom kolonizovali ceo planet, uveli su tim zajednicama novac i sagradili im zatvore, što je činjenica o kojoj bi valjalo dobro razmisliti. Telinger smatra da se možemo obratiti drevnim kulturama za vođstvo kako strukturirati tu zajednicu Ubuntua, a zatim to primeniti u modernom društvu. To je nazvao kontribucionizmom, a sve u našem svetu počinje od ideje koja dobija svoju reč da bi je se moglo izraziti.

Autor: Anima Mundi | Izvor: Dnevno.Hrvnije, od preživljavanja do protoka ideja.

 

Preneto sa sajta:
IZVOR TEXTA

Related posts