Kažu da je noć najteža na Kosovu, jer je strahom okovana.

Print Friendly, PDF & Email

Kažu da je noć najteža na Kosovu,jer je strahom okovana.

To je jednostavno, tako.

Stop teroru nad Srbima

Oči su u mraku širom otvorene, osluškuje se lavež pasa, izviruje kroz prozor, stoji iza zavese u mračnoj sobi i zagleda sat. Dok deca spavaju, stariji su na oprezu. Čak i da ugledaju senke koje izvode stoku iz štale ili hvataju kokoške, kradu traktor ili automobil u dvorištu – ne izlaze, ni po koju cenu. I tako do jutra, do dolaska policije, pa opet preko dana u strahu i iščekivanju sledeće noći.

Predugo to već traje na Kosmetu, više decenija. Svako se od svakog pribojava. Uglavnom, južno od Ibra, život je težak, ogrnut oprezom, strahom ali i nadom da će biti bolje. Nedavno je na internetu objavljeno nešto što je isprovociralo mnoge Srbe:, „ako si već prodao njivu na Kosovu, ne naručuj u kafani pesmu „ko da mi otme iz moje duše Kosovo“. Onda je krenula nova, ko zna koliko puta ispričana priča da se, iako je teško rodne grude, pa bila i prodata u bescenje, mora nekad i u kafanu.

To naše tradicionalno udaranje u grudi i skandiranje „Kosovo je Srbija“ veoma je popularno svuda gde ima Srba, ali pod uslovom da su na bezbednoj udaljenosti od srpske kolevke. Pitajte samo one Srbe, južno od Ibra, koliko su odahnuli kada je ispregovaran zidić u Mitrovici? Samo oni znaju kako im je tih napetih dana bilo u Orahovcu, Velikoj Hoči, Drsniku, Dolovu, Osojanu, Goraždevcu, Drenovcu.

Nedavno je jedna baka iz Donjeg Petriča u Metohiji dobila plaketu za najplemenitiji podvig godine. Kad su je upitali da li zna čime je to zaslužila, rekla je da to ne zna ali da zna da nikada neće napustiti svoju kuću i neveliko imanje. U tih nekoliko reči stale su sve patriotske pesme, barjaci, mitinzi, pregovori i pobeda nad onim strahom od noći koja ledi krv u žilama. I sve je jasno, kao dan koji će valjda jednom mirno svanuti.

Dobro jutro!

Napisao za Jagodina News : Dejan Grujić

Related posts