Kako naše banke zaradjuju ?

Print Friendly, PDF & Email

Kako naše banke zaradjuju ?

Ceo sistem funkcioniše tako da se obezbedi interes banaka. Sve priče, obećanja i planovi oblikuju se tako da bankama bude dobro. Međutim, matematika je prirodna nauka a priroda kaže da pohlepa vodi do sloma i kraja. Tako da će na kraju propasti i banke.Što je žalosno ali neminovno .

NBS amblem

Činjenica da je prihod banaka od kamata viši od 70 odsto, jasno govori koliko su kod nas kamate skupe.

Građani se stalno žale da su kamate visoke, a to je zapravo i istina. Iako ne bih pravdao banke, objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca u opticaju što više zarade. I to rade skupim provizijama i kreditima.

U Srbiji je, nažalost velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika “gura” profit banaka u vasionu .

Još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada.

“Jeftin novac”

– Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Provizije možda i nisu paprene ako se posmatraju pojedinačno, ali je problem što se u našim bankama i “dobar dan” naplaćuje. S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik .

Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21,32 odsto, a na kredite indeksirane u evrima 8,62 odsto. Na stambene pozajmice, banke prosečno naplaćuju kamatu od 4,63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,1 odsto. Proziviju banke naplaćuju za održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, karticu, dozvoljeni minus.

Banke uzimaju provizije “na sitno” na svaki račun koji se plaća, što, na kraju, bankama donosi veliku zaradu. Minimalni iznosi kreću se od 20, 30 dinara. Ali ima i primera da određene banke zaračunavaju minimalno 150 dinara po svakom računu, pa vas plaćanje računa od 100 dinara može koštati – 250.
Uvećanje zarade doprinela je i ušteda na radnoj snazi, jer je lane bez posla u bankarskom sektoru ostalo 1.800 ljudi, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Banke, naime, kako objašnjava, pokušavaju da svoje poslovne rizike naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju.

Bankama je ovde jako dobro jer su i pored svega u našoj zemlji kamate gotovo najviše u Evropi i onda su u prilici da dobro zarađuju. Apsurdno je da nam je inflacija niska, a da su kamate tako visoke!

Dovitljivosti banaka nema kraja ,oni zaradjuju na svemu  pa čak i na turističkim aranžmanima .Prilikom odabira aranžmana većina nas ne obraća pažnju na ugovor i jednu bitnu stavku u istom, a to je koja banka stoji iza turističke agencije i koji kurs ćemo plaćati prilikom rezervacije puta.

Turistička agencija nije finansijska ustanova tako da sama ne može da određuje kurs, već koristi kurs banke u kojoj ima otvoren račun. Plaćanje se vrši po prodajnom kursu na dan uplate koji je uvek veći od srednjeg ili kupovnog kursa, malo je onih koji znaju da se ne obračunava prodajni kurs, već efektivni prodajni kurs.

Efektivni prodajni kurs je kurs koji se plaća prilikom plaćanja ka inostranstvu. Laički rečeno, mi agenciji plaćamo u dinarima, a agencija dinare pretvara u evre i plaća naše aranžmane. Pošto se plaćanje vrši u inostranoj valuti, agencija mora od dinara da pretvori u evre, a tu kupovinu obavlja po efektivnom kursu matične banke. Razlika između ta dva kursa je u tome što je prodajni efektivni kurs uvek veći od prodajnog kursa i on može biti veći i do 10 posto u odnosu na prodajni kurs.

U ovom slučaju banke zarađuju na menjačkim poslovima, a agencije se samo štite od gubitka tako što razliku u kursu prilikom plaćanja aranžmana prebacuju na klijente.

Prilikom odlaska u agenciju i plaćanja aranžmana raspitajte se koji je kurs i kod koje banke agencija ima otvoren račun, kako ne biste plaćali letovanje skuplje samo zato što je agencija vezana za banku koja ima mnogo viši kurs u odnosu na ostale.

Da nas banke deru  zna i narod paje smislio razne priče koje to verno odslikavaju :

 

Dobitak na lutriji

Tek da se zna šta nam rade banke :
Mladi Rade je za 1000 eura kupio konja od gazde s imanja. Gazda je obećao isporuku sledeći dan.
Taj dan je gazda došao i rekao: “Žao mi je momče, konj je crkao.”
Rade je rekao: “Dobro, vratite mi onda moj novac.”
Gazda: “Žao mi je, ne mogu, već sam to potrošio.”
Rade: “Onda mi donesite crknutog konja.”
Gazda: “Zašto?”
Rade: “Raspisaću lutriju! Nagrada je konj”
Gazda: “Ne možete to uraditi!”
Rade: “Mogu, samo gledajte! I nemojte nikome reći da je konj uginuo.”
Mesec dana kasnije gazda sretne Radeta i pita ga šta je bilo?
Rade: “Ništa posebno. Raspisao sam lutriju. Uplatni listić je bio 5 eura.
Prodao sam ih 2.000 i zaradio 10.000 eura”
Gazda: “Zar se niko nije žalio?”
Rade: “Da. Samo tip koji je dobio glavni dobitak. Vratio sam mu njegovih 5 eura i pokazao crknutog konja. Nije se bunio!!!
Rade sada radi u banci i možda radi Vas?
P.S. Banke samo rade svoj posao i uvek nadju nove konje!

Related posts